Mediteranski način ishrane nije tako zdrav?

Postavljeno Od SrbijaOnLine. U Kategoriji Magazin, Ishrana

Mediteranska trpeza

Objavljeno February 03, 2011 with Nema Komentara

Do pre nekoliko godina smatralo se da mediteranski način života i ishrane štiti srce i krvne sudove. Novije istraživanje sprovedeno u španskom gradu Malagi o bolestima srca i krvnih sudova pokazalo je, međutim, drugačije rezultate.

Pomenuti način ishrane asocirao je na slike trpezarijskih stolova prepunih voća, povrća, žitarica, sa crvenim vinom u čašama i maslinovim uljem u bočicama. Smatralo se da je to prava dijeta koja štiti od srčanog udara i drugih kardiovaskularnih bolesti.

Istraživanje

Nova studija kojom je obuhvaćeno više od 2.000 odraslih Španaca dala je zabrinjavajuće rezultate. Ovo istraživanje je rađeno sa pretpostavkom da ljudi u zemljama Mediterana koriste zdravu hranu i vode zdrav način života.

Kardiovaskularne bolesti su glavni uzrok smrti u Španiji, čine 33% svih smrtnih slučajeva. U novoj studiji, istraživači su posmatrali stanovnike Malage, grada na južnoj obali Španije, i ispostavilo se da su kardiovaskularni faktori rizika slični onima u SAD i Velikoj Britaniji.

Problem je u tome što sve više stanovnika ovih krajeva ne može sebi da priušti namirnice koje čine mediteranski način ishrane, kaže istraživač Rosa Bernal Lopez iz Virgen de la Victoria Hospital bolnice u Malagi. Paradoks je da je i u Španiji tradicionalna mediteranska hrana (maslinovo ulje, voće, povrće, mahunarke, riba, vino…) skuplja od nezdrave brze hrane. Niže socijalne klase imaju sve manju kupovnu moć i sve ređe primenjuju tradicionalnu ishranu.

Studija je objavljena u medicinskom žurnalu “The International Journal of Clinical Practice”.

U uvodniku studije, Anthony Wierzbicki, konsultant na Guy’s & St. Thomas’ Hospital u Londonu, ističe da je ovo istraživanje u odnosu na istraživanje o mediteranskom načinu ishrane, rađeno pre 40 godina na ruralnoj populaciji, pokazalo dramatičnu promenu životnog stila. Sadašnja ishrana je sa manje zdravih sastojaka, a malo fizičkih aktivnosti.

Istraživanje je vršeno na slučajnom uzorku određenog broja stanovnika Malage. Učesnici istraživanja bili su starosti od 18 do 80 godina. Oni su učestvovali u kliničkom intervjuu gde je urađen lekarski pregled, analiza krvi i prikupljanje socijalnih i demografskih informacija.

Rezultati

Istraživači su utvrdili da su faktori rizika za kardiovaskularne bolesti bili visoki:

više od 60% ispitanika je imalo višak kilograma
76,7% je imalo sedelarni način života i rada
27,7% su bili pušači
33,1% je imalo visok krvni pritisak
7,1% je imalo dijabetes
65,4% je imalo visok nivo holesterola
Sve u svemu, skoro 30% ispitanika imalo je tri ili više faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti: visok krvni pritisak, dijabetes, abdominalna gojaznost, pušenje, pretežno sedeći način života ili povišeni nivo holesterola.

Istraživanja na osobama starijim od 50 godina pokazala su da je gotovo 83% ispitanika imalo nezdrave naslage masti, a više od 84% njih je imalo višak kilograma ili je baš bilo gojazno.

Kod mlađih učesnika istraživanja, uzrasta od 18 do 29 godina starosti, otkrili su da 35,5% njih ima višak kilograma ili je gojazno, što su ocenili kao zabrinjavajuće.

Neki od obeshrabrujućih rezultata, kažu istraživači, imaju veze sa gradom u kome je rađena studija. Stanovnici Malage su u proseku manje aktivni nego stanovnici u ostalim delovima zemlje. Njihov niži obrazovni nivo bio je povezan sa tim da je među njima veliki broj pušača, gojaznih i da veliki broj njih ima problema sa povišenim nivoom holesterola u krvi.

Podaci su pokazali da u nekim krajevima više nema “zdrave mediteranske slike”. Ovi rezultati su, navodi se, gori od onih u Velikoj Britaniji 2008. godine, a slični su sa rezultatima iz SAD, gde su najčešće kardiovaskularne bolesti u južnim, najsunčanijim delovima države.

Zaključci

Zašto je mit o zdravlju ljudi iz mediteranskih zemalja narušen?

Wierzbicki ukazuje na to da su se originalni podaci o mediteranskom načinu ishrane i načinu života, na osnovu istraživanja sprovedenih pre nekoliko decenija, promenili. Tada su ljudi jeli zdraviju hranu nego danas, a više su se bavili fizičkim aktivnostima. Studija pokazuje da su faktori rizika za bolesti srca u Španiji veoma slični faktorima rizika u drugim zemljama, kaže Martha Daviglus, profesor na Northwestern University Feinberg School of Medicine.

Ona takođe zaključuje da nema razloga da se napusti “originalni mediteranski način ishrane”, jer ako se pravilno primenjuje, povoljno utiče na zdravlje.

Izvor www.Krstarica.rs

Kljucne Reci: , ,

Podelite

O SrbijaOnLine

Pogledajte Arhivirane Clanke od SrbijaOnLine

Nema Komentara

Trenutno nema komentara na Mediteranski način ishrane nije tako zdrav?. Zelite li da dodate Vas komentar?

Ostavite Komentar